Avijezer Kope je rođen u Voriku 30. maja 1619. godine, kao najstariji sin jednog zanatlije. Pohađao je tamošnju klasičnu gimnaziju kod profesora Tomasa Dagarda, nakon koje je primljen na oksfordski koledž All Souls, a onda i na Merton, no svejedno je univerzitet napustio bez diplome. Do 1641, već je držao propovedi u Voriku. Juna 1644 položen je za kapelana pri Parlamentarnom garnizonu koji je zauzeo Kompton Vajniejts u Vorikširu nakon što ga je zarobio pukovnik Purefoj. Ostao je u Komptonu do raspuštanja garnizona u junu 1646, na kraju Prvog građanskog rata.
Kope je zavredio reputaciju strastvenog baptističkog propovednika, a hvalio se da je u baptizam ponovo preobratio sedam hiljada duša u unutrašnjosti Engleske. Vlasti Koventrija su ga progonile i držale zatočenim četrnaest nedelja bez optužbe, žaleći se na njegov rad Parlamentu. Kako god, Kope je bio visoko cenjen u Baptističkoj crkvi; u jesen 1646, radio je kao pisar uticajnih Posebnih baptističkih pastora Vilijama Kifina i Hensarda Nolisa koji su iz Londona putovali za Koventri na razgovore sa lokalnim sveštenicima.
Tokom 1647, Kope je iskusio duhovno preobraženje koje uzima za božansko otkrovenje. Nakon što je zapao u četvorodnevni trans, Kope je sebi utuvio u glavu da je postao „Božje dete“ za koje više ne važe ograničenja tradicionalnog društva. Ubeđen da je Apokalipsa neizbežna i da su stare predstave o grešnosti i zlu izgubile važnost, postaje jedan od najozloglašenijih Bukača (The Ranters). Kope je sa svojim sledbenicima uzbunio sveštenika Ričarda Bakstera i ostale puritance „prljavim razbludnim rabotama“ kao što su „deranje, pijančenje, kurvanje i otvoreno psovanje na sav glas“. Kope je takođe prijavljivan da je propovedi držao go, te da je činio preljubu.
Krajem 1648, Kope veruje da mu je Bog naredio da ode u London, gde stiže početkom januara 1649. Kako je sam rekao, gotovo dve nedelje je lutao ulicama ponižavajući sebe uz noge prosjaka i bogalja, a onda i nastojeći da pridobije gospodu objavama o tome kako je Sudnji dan blizu. Oko 14. januara drži propoved kod Sent Helens Bišopsgejta (sam centar grada), gde izaziva nemire bacajući kletve i bogohulštine sa propovedaonice čitavih sat vremena, da bi onda otišao iz Londona.
Početkom 1649, radikalni izdavač Džajls Kalvert štampa Kopeovu Some Sweet Sips of Some Spiritual Wine („Poneki slatki gutljaj ponešto duhovnog vina“). Kope je napisao i predgovor za Ričard Kopinovu Divine Teachings („Božanska učenja“), knjizi koja će kasnije biti žigosana kao bogohulna. Kako god, njegovo najozloglašenije delo je A Fiery Flying Roll („Užareni leteći svitak“), napisan u dva dela i objavljen krajem 1649. Uzevši temu iz božanske poruke koja se javila proroku Jezekilju u vidu knjige, Kopeov „Užareni leteći svitak“ predstavlja moćno delo koje se potpuno razlikuje od svega drugog što je napisano u XVII veku. S radošću prizivajući svrgnuće biskupa, kralja i Gornjem doma engleskog parlamenta, Kope upozorava ostale „poglavare na zemlji“ da je dolazak Boga, „moćnog Jednačara“, neizbežan. Krv jednačarskih mučenika koji su streljani kod Berforda biće osvećena, bogatstvo i vlasništvo biće zbačeno i sve će postati zajedničko. Ova radikalno jeretička tirada protiv nejednakosti i licemerja, jednako omražena od strane rojalista i parlamentaraca, na krajnje živopisan način dočarava zategnutu i vizionarsku atmosferu koja je obuzela Englesku iz doba Građanskog rata i perioda bez vlade. Poput Lodovika Magltona i vođe Kopača Džerarda Vinstenlija, Kope uparuje egalitarističku društvenu i apokaliptično religijsku viziju.
Kopeova pisanja su uznemirila Državni savet, pa je decembra 1649. izdat nalog za njegovo hapšenje i plenidbu njegovih knjiga.Uhapšen je januara 1650, a Donji dom parlamenta naredio je da se javno spale svi primerci „Užarenog letećeg svitka“. Marta 1650, Kope je iz Vorikšira prebačen u London, gde biva zatočen u tamnici Njugejt. Tokom leta 1650. godine, Parlament je doneo niz zakona u cilju suzbijanja preljube, bacanja kletvi i bogohuljenja; Kope je tvrdio da su ovi zakoni usvojeni kao direktna posledica njegovih akcija. Prvog oktobra 1650. godine izveden je pred parlamentarni komitet. Tokom ispitivanja, Kope je očigledno glumio ludilo: mumlao je i pričao sam sa sobom kad god bi ga nešto pitali, a kažu da je po prostoriji bacao orahe i voće, pa ga je Komitet vratio u Njugejt. Nikad ga više nisu izveli na sud.
Maja 1651, Kope piše molbu Parlamentu i Državnom savetu, javno se odrekavši svojih bogohulnih stavova i tražeći blagost u ime svoje žene i male dece. Nakon dodatnih ispitivanja, puštaju ga iz Njugejta krajem juna 1651.
Nakon službe na kojoj se javno odrekao svojih stavova, od Kopea nije bilo nikakvih vesti sve do obnavljanja monarhije. Februara 1667, nakon što je promenio ime u dr Hajam i izmirio se sa baptistima, dobija dozvolu da radi kao doktor. Umro je kod Barnsa u Sariju, 23. avgusta 1672.