Anarhizam smatram najracionalnijim i najpraktičnijim vidom slobodnog i skladnog društvenog života. Ubeđen sam da je uspostavljanje anarhizma nužno u cilju razvoja čovečanstva.
Vreme njegovog uspostavljanja zavisiće od dva činioca: prvo, od toga koliko će brzo trenutno stanje postati fizički i duhovno neizdrživo znatnom delu ljudske rase, naročito radničkoj klasi; i drugo, od mere u kojoj će anarhistički pogledi biti shvaćeni i prihvaćeni.
Društvene institucije počivaju na određenim idejama; dokle god se u te ideje veruje, institucije koje počivaju na njima su na sigurnom. Država opstaje jer ljudi misle da se ne može bez političkog autoriteta i zakonske prisile. Kapitalizam će postojati dokle god se takvo ekonomsko uređenje smatra podesnim i pravednim. Slabljenje ideja koje podupiru današnje zlogrdno i represivno stanje znači konačan kolaps države i kapitalizma. Napredak leži u odbacivanju prevaziđenih, i usvajanju novih shvatanja.
Čak i nehajnom posmatraču mora biti očigledno da društvo doživljava radikalnu transformaciju svojih osnovnih postulata. Glavni uzroci toga su Veliki rat i Ruska revolucija. Rat je otkrio nemoralni karakter kapitalističke borbe i kobnu nesposobnost države da zauzda sukobe među nacijama, ili, tačnije, među vladajućim finansijskim klikama. Pošto ljudi gube veru u stare metode, velike sile su sada primorane da razmišljaju o ograničenju naoružanja, pa čak i o zabrani rata. Ne tako davno, samo predlaganje ovakve mogućnosti nailazilo je na krajnji prezir i podsmeh.
Na sličan način, ruši se i verovanje u druge ustanovljene institucije. Kapitalizam još uvek „funkcioniše”, ali sumnja u njegovu praktičnost i pravičnost nagriza srce sve širih društvenih krugova. Ruska revolucija je raširila ideje i shvatanja koja podrivaju kapitalističko društvo, posebno osnove njegove ekonomije, te svetinju privatnog vlasništva nad sredstvima potrebnim za opstanak društva. Oktobarska promena se nije svela samo Rusiju; zahvatila je ceo svet. Uvreženo verovanje da je ono što postoji nepromenljivo, trajno je uzdrmano.
Rat, Ruska revolucija i posleratni razvoj zajednički razbijaju i idiličnu sliku o socijalizmu. Živa istina je da je socijalizam, baš kao i hrišćanstvo, osvojio svet nanevši sebi poraz. Socijalističke partije sada vode ili učestvuju u vođenju većine evropskih vlada, ali ljudi više ne veruju da se one razlikuju od ostalih buržoaskih režima. Namirisali su neuspeh i krah socijalizma.
Na sličan način, boljševici su pokazali da marksistička dogma i lenjinistički principi mogu da vode jedino diktaturi i reakciji.
Za anarhiste to nije ništa novo. Oni odvajkada tvrde da država ugrožava lične slobode i društveni sklad, i da jedino ukidanje nametnutog autoriteta i materijalne nejednakosti može da reši političke, ekonomske i nacionalne probleme. Ipak, njihovi argumenti, premda zasnovani na dugogodišnjem čovekovom iskustvu, današnjoj generaciji liče na puku teoriju, iako su dešavanja iz poslednje dve decenije i praktično demonstrirala anarhistička uverenja.
Krah socijalizma i boljševizma prokrčio je put anarhizmu.
Postoji hrpa literature o anarhizmu, no značajnija dela su uglavnom napisana pre Velikog rata. Skorašnja iskustva imala su ključan značaj, donevši proverene i nužne korekcije anarhističkog stava i argumentacije. Iako osnovne pretpostavke ostaju iste, činjenice tekuće istorije iziskuju izvesne promene u praksi. Lekcija kojoj nas uči Ruska revolucija traži preispitivanje pristupa raznim krupnim problemima, među kojima prednjači onaj o karakteru i angažmanu socijalne revolucije.
Povrh toga, anarhističke knjige, uz po koji izuzetak, nisu razumljive prosečnom čitaocu. Uobičajeni nedostatak većine naslova koji se bave društvenim pitanjima jeste taj što njihovi autori pretpostavljaju da je čitalac mahom već upoznat sa materijom, a često uopšte nije tako. Zato su retke knjige koje društvene probleme razmatraju dovoljno prosto i jasno.
Stoga smatram da je anarhizmu prekopotrebno novo gledište, krajnje jednostavno i razgovetno gledište, koje svako može razumeti. To jest, „Bukvar anarhizma”.
U tu svrhu, ispisane su stranice koje slede.
Pariz, 1928.
nazad na: Impresum
dalje na: Bukvar anarhizma